|
|
| < | siječanj, 2009 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Na ovom blogu ću ja iznosit
svoje osjećaje...misli...probleme..
i sve ostalo... kao mali dnevnik...
...O mEnI...
ja san jedna trinaestogodišnjakinja...
zabavna sam, emotivna, posebna na
svoj način, drugačija od drugih...
sa vrlo lijepim pogledmo na život!
Radoznala sam, uporna.
Često maštam.
Sanjarenje me čini sretnom jer samo sanjarenjem
može sve biti onako kako želim
Volim:
-svoju obitelj-svoje prijatelje
-sebe
-dečke
-jednog posebnog malog
-sanjarenj
-život
-msn
-face
...
Ne volim:
-zle ljude
-ljubomoru
-laž
-napornost
...
*živi za svaki trenutak jer se u
svakom krije jedinstvena prilika
*Ako je ljubav tragedija,
onda mi dajte tragediju jer ne
bih je vratila ni za što za svijetu!!
*Najsretniji je onaj kojemu je ljubav uzvraćena!!
*Kiša je sinoć padala, niz moje prozore klizila,
promatrala sam je… svaka kap koja je pala
priču mi je ispričala, samo jedna kapljica mala
tiho mi je šapnula: «voli i ne dopusti da ti netko
sreću uništi»… Slušaj što ti srce kaže jer ono
nikada ne laže!!
*Ljubav nije čudo, ali čini čuda!!
*Možda nisi jedina osoba na cijelom svijetu,
ali si cijeli svijet jednoj osobi!
*Daj mi svoje usne da u njima gorim…
Daj mi svoje srce, vidiš da te volim…
Daj mi svoju ljubav, neka bude moja…
Daj mi sebe, jer sudbina sam tvoja…
*Moje bi srce poludjelo znaj, a moje oči bi doživjele sjaj,
moje bi pjesme pobijedile znaj, a sretna duša otišla u raj…
Moje bi usne ljubile te znaj i našoj sreći ne bi došao kraj…
Moju bi želju ispunio san, a toplo sunce obasjalo dan.
Eh kad bi ti, eh kad bi ti rekla volim te!!
*U duši sam dijete koje ne zna mrziti,
U životu sam putnik koji uvijek nađe pogrešan put,
a u stvarnosti sam budala koja uzalud voli...
*Zašto si tako lijepa, a ipak tako glupa?
Lijepa sam da bi se ti zaljubio u mene,
a glupa zato što volim budalu kao ti...
*Prosjače stari, isti smo mi, ti tražiš čašu vode,
a ja kap LJUBAVI...
*Ne gledaj u meni dobru priliku…
zaljubljenu, slatku, glupu barbiku…
NE ja nisam ta…
*Nisam dobra, mila ni fina...
zato tvoja nikad nisam bila...
*Da li znaš da sam sama, svaki dan,
mislim na tebe, trebam te, da li znaš da
dala bih sve za tebe…
*Želim upoznati osobu koja zna voljeti,
zna patiti baš kao ja.
Želim upoznati osobu koju za ljubav neću moliti,
koja će me voljeti i čija me ljubav neće boljeti…
*I kad pomisliš da nema pravde na nebu
stvore se oslovi pa te pogleda Bog
i neko nov se pojavi…
Dnevnik.hr
Video news portal Nove TV
Blog.hr
Blog servis
*Kada dan prođe više se ne vraća,
a život bez ljubavi suzama se plača…
*Bila sam ti, znam, kad svi te ostave
da skidam usnama tuđe tragove...
*Jer takva sam se rodila, zavodljiva
i neumoljiva, ne pristajem na pravila…
*Mutne vode neka me nose,
neka ne plače nitko za mnom.
Kad je draža tebi bila noć s njom od života sa mnom.
*Vuku se dani jedan za drugim,
dosadna kiša uporno pada…
Nestajem polako u satima dugim,
moje se srce samo tebi nada…
Emina Arapović-Vučica
U ovo malo života
Već sam svašta probala
I nemir i suze
Kakvog je okusa izdaja
Svako dno
Bila je nova stepenica
Nisam pala
Koliko bila slomljena...
Ne postoji bol tako duboka
Da slomi moju dušu napola
Ja idem dalje, tvrdoglavo iz prkosa
Ja idem dalje, kao ranjena vučica
Ja živim po svom
Što mi donese svaki dan
Sama i svoja
Nikom se ne opravdavam
Život je ljubav
To se ne baca pred stopala
Ja to dobro znam
Jednom sam probala
Ne postoji bol tako duboka
Da slomi moju dušu napola
Ja idem dalje, tvrdoglavo iz prkosa
Ja idem dalje, kao ranjena vučica
Ne postoji bol tako duboka
Zbog koje bi pogled spustila
Da ne bih ja,opet bila ja
*Bol koju uzrokuje ljubav može
izliječiti samo ljubav.
*Srce ima svoje razloge,
no um ih ne poznaje.
*Biti slobodan znači biti osamljen.
..vrlo osamljen.
*Oni koji kažu da je teško na vrhu,
nikad nisu bili na dnu.
*Da bismo nekoga dolično voljeli,
treba ga tako voljeti kao da će sutra umrijeti.
U životu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti:
- Kamen kada je bačen;
- Riječ nakon sto je rečena;
- Mogućnost nakon sto je izgubljena;
- Vrijeme kada je prošlo;
- Ljubav za koju se NE BORI.
Ej ljudi...
Hvala svima na savjetima, podrškama...
Evo odlučila sam opet napisat post.
Kad poče škola vjerovatno ću manje pisat!
-U vezi momka tila san pričat s njin, ali kad ga zovem(zapravo ne zovem ga ja,
nego prija) on se nikako ne javlja, nikad ga nema...
Tako da ne znan šta ću... U ponediljak je škola, pa ću vidit
dva dana sta će bit, a onda ću odlučit oću li prikinit s njin ili ne...
Danas me prija pitala je li ja njega volin (da se njoj
čini da nisan, da sam prije stalno govorila o njemu, a sad nista). Odgovorila
sam joj da ga volin, ali sam onda počela razmišljat i došla do zaključka
da ga volim, ali ne onoliko koliko sam ga volila prije...
Nekako kada ljubav nestaje... Ne znam zašto, al istina je
da sam prije stalno pričala o njemu, ali sada kao da izbjegajem
pričati s ikim o njemu... Ne mogu reć da ga ne volin, volin
ga, ali to nije ona ljubav o kojoj sam pisala u prvim
posevima... Nina ako ovo čitaš, evo ti sada pravi odgovor na
tvoje pitanje... Kako je rekla jedna osoba triba ispravit volan
i usmjerit ga ka pravom cilju! Tribalo bi, ali ne znam kako
da ga ja ispravim, jedino ko ga može ispravit je on...
Ja bi tila pričat, al pošto ne mogu doć nikako do njega, nista
od toga.. Kako sam gori rekla u pon je škola, pa ćemo vidit...
Ja bi volila da se sve to dobro završi... Ali kako bi rekli svaki početak
ima svoj kraj, a ja mislim da nije vrijeme za kraj jer na neki način
ta veza nije ni počela ako me kužite?!
Sad ne znam bi li se tribala potrudit da ga volim više, ili
se potrudit da ga ne volim? Trenutno to ne znan.... A tribat će mi vrimena
da to saznam...
Eto kad veće ne mogu uživat u ljubavi, zašto onda ne bi uživala u
prijateljstvu i djetinjustvu...
U ovakvim teškim trenutcima najljepše je imat prijatelja kraj sebe...
i ako ti nista ne može donijet osmijeh na lice, možda ti ga
prijatelj može vratiti...
I nekada je dobro imati umjetni osmijeh ali nekada i ne!! 
kiss 
pozzzzzzzzzz 
Ej ljudi...
TREBAM POMOĆ
Tribam savjet...
Ka sta svi znate da iman momka... I da ga
punooo volim... I sve to...
Ali imam mali problemčić....
On je nikidan ozdravija i mi smo se tribali nać...
ali on nije doša... mene je to jako rastužilo,
čak sam i plakala i došla sam do razmišljanja bi
li trebala i dalje bit s njim... jer mi smo više od dva tjedna skupa...
vidili smo se jedan put... i od toga ima 2 tjedna...
Ja njega volim punoo, ali ne znam bi li tribala
prekinit i ne znam šta da napravim....
A još je meni rođendan brzo... Za 10 dana i ne želim na rođendan bit
tužna... Ali ako se nista ne promijeni onda ću i ako ne
prekinem s njim bit tužna, a ako prekinem opet ću bit tužna...
šta znači da sam ja u svakom slučaju tužna... a ja ne želim bit tužna...
al jbg očito je to tako!!!
Ja znam da bi ja tribala pričat s njim... ali želim
čut neki drugi savjet, a ne to da pričam s njim...
Nekada se stvarno pitam je li on mene zaslužuje...
Jer nekada mi se čini kao da mu nije stalo, kao da ne želi
bit s menom...
Mislim da on jednostavno nije spreman za vezu... ali onda
ne shvaćam zašto me pita za poć...
Inače meni veza nije samo ljubakanje i bla bla...
Ja jednostavno od svake veze želim ljubav...
I nekada pomislim da je to previše šta tražim...
Neki muški ti jednostavno ne mogu pružit ljubav, a oni koji
mogu ti su rijetki i te bi se trebalo cijeniti....
Ja želim nekoga tko će me voljeti!!
Zar tražim previše?
"Prosjače stari isti smo mi, ti tražiš čašu vode, a ja
kap ljubavi"
Meni je očito teško pronaći tu kap ljubavi jer
očito mi on to ne može pružit...
A moja jedina želja je da mi on, baš on pružui tu
kap ljubavi... Ne želim nikoga drugoga, samo njega...
Ali jebiga ne prati me sreća baš pa...
Već sam nekoliko dana nslomljena, tužna...
Iskreno stvarno ne znam šta da napravim...
Ja uvik mogu drugima pružit utjehu, dat savjet.,..
a kad sve to treba meni ja se ne mogu snać sama...
Ne mogu sebi dati neki savjet, ne mogu se sama utješit..
Previše je problema u mene!!!
Želim da svi ti problemi nestanu... Ali kako... Ja tražim samo
da me voli!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Samo to...!!
Pozzz
Ej ljudi!!!
Evo mene sa novim postom...
- Prije sam imala stalno novi blog... pisala nešto sasvim dosadno...
Ali ovaj blog je nešto sasvim drugačije... Ode sam anonimna...
Ode iskazujem svoje osjećaje, misli... Drago mi je što vi svi to čitate...
I najviše mrzim kada mi neko dođe na blog i ostavlja bezvezne komentare...
Takve komentare ignoriram... Iskreno nije mi toliko važno koliko ću
komentara dobit... Meni je važno vaše mišljenje... Volim čut vaša mišljenja
i savjete.... Želim vam zahvalit na tome
- Ja mislim da je svaka osoba na ovom svjetu posebna na svoj način...
Istina je da svatko ima svoje mane i vrline... Ali i mane treba
cijeniti... Nisu sve osobe bogate... Zar netko treba bit bogat da
bi bio poseban? Ne, ali česti su slučaji u kojima ljudi tako
razmišljaju... Da li osobe treba cijeniti po izgledu ili po onome što
one stvarno jesu? Ja mislim da osobe treba cijeniti po onome kakve se,
kako razmišljaju... Ali često su ljudi koji su siromašni ili drugačiji
izdvojeni iz društva... I ja mislim da to nije u redu...
Svatko je jedinstven i poseban...
Često je u našoj zemlji izrugivanje, maltretiranje...
Nista od toga nije u redu....
Ljude treba prihvatiti onakve kakvi oni jesu...
Ima slučajeva kada neke osobe traže da se njihovi prijatelji
promjene zbog njega... Ni to nije u redu...
Treba se prilagoditi ljudima i ljudi se trebaju prilagoditi
drugima...
-Često na drugim blogovima kada malo obilazim vidim temu prijevara...
I začudim se koliko je toga... Mislim na prijevaru u ljubavnom svijetu...
Mogu skužit da ljubav prestaje, da je nema više...
Ali prijevaru ja stvarno ne mogu skužit... Zašto? Čemu?
Šta u tome ima zabavno? Često postavim sama
sebi to pitanje... Ali kao da momci to namjerno rade...
Cure u skoro svakom slučaju zavole previše i onda ih
prevare.... Ali meni je tolko ža tih svih cura koje su
ostavljene, koje su prevarene... Zašto? Možda zato šta znam kako je
kad te dečko ostavi, kako je kad te prevari...
I iskreno suosječam sa svim tim curama...
Ali tribam,o sve bit jake... kad nas ostave ne tribamo
pokazivat koliko nam je ža, nego se tribamo pravit jake...
Držite se!!!!
Na ovom blogu sam ono što zapravo jesam... Rijetke su osobe s kojima
sam takva... Samo jedna prijateljica zna sva moja razmišljanja, tajne...
Hvala vam svima...
Ej ljudi!!!!
Evo ja maloprije došala kući...
Sretna vam svima nova godina, puno zdravlja, sreće, ljubavi...
i sve šta se inače poželjava...
-Nova godina...
Pa za mene Nova godina i nije nešto posebno. Lipo
je bit sa društvom, zezat se... Ali sve probleme
iz stare godine mi unosimo u novu i borimo se s njima.
Sve brige... Malo mi je falilo da ostanem doma... Meni
je iskreno bilo super... ali nisam mislila na Novu godinu
mislila sam da je neki običan dan u godini i da se zabavljamo.
Kad malo bolje razmislim 2008 mi je bila najgora. Zašto?
Ne znam... Do 5 miseca je bilo dobro. U petom misecu novi
dečko koji me odma u početku vara... ali oprostila sam mu...
Sa tim dečkom jedna velika pogreška o kojoj ne bih pričala...
onda sam ostavila tog dečka i on je patio i bilo mi ga je ža...
Onda sam opet bila s tim dečkom... pa me ostavija dva puta...
zagorča mi život... Patila sam za njim više od mjesec dana...
i na kraju ne mogu se požalit nešto prelipo¨! Moj sadašnji dečko!!!
Iako je sada bolestan i nisam ga vidila skoro 2 tjedna... ali
ljubav nas veže... Jedva ga čekam vidit, izljubit, izgrlit...
Trenutno mi samo on fali. A inače malo se večeras popilo,
ali ne previše bar ne ja... a za druge neću o tome....
- Na kraju prošlog posta pisala sam kako imam problema.
Eto da vam i to ispričam. Mislila sam da nisam preboljela
bivšeg. I iskreno malo sam se mrzila zbog toga jer ipak ja
imam dečka i ne bi prema njemu bilo u redu da volim nekog
drugog. Mučilo me to nekoliko dana. A to je sve iz dosade.
Nisam imala šta radit i počela razmišljat bezveze i došla
do toga. I sada sam shvatila da sam ga pribolila. Svatila
sam koliko svoga dečka volim, koliko mi je stalo do njega.
Inače uvik ga hvalim... ali nema veze...
-Uvečer kada idem spavat često razmišljam o svačemu jer
ne mogu spavati. Najviše mislim o tome kakav bi život triba
bit. I volila bi da je barem na neko vrijeme život onakav
kakav bi trebao bit, onakav kakvi želimo da bude.
U tim kasnim večernjim satima često razmišlajm i o njemu.
Molim se Bogu da što prije ozdravi, da ga što prije vidim...
- Možda jesam malo dosadna, ali jako cjenim sve ljude
koji ćitaju moje postove i koji ostave svoje mišljenje
u komentaima. Hvala vam ljudi. Možda nekad znam biti naporna
sa svojim postovima... ali stvarno cijenim to šta vi
čitate!! Hvala
Još jednom
SRETNA NOVA GODINA
I sve najbolje. Nek vam se ostare sve želje!!!!!!!!!!!!
pozzzzzzzz
ej ljudi...
evo ja opet pišem post...
Ovaj put će bit o prijateljstvu...
Imam jednu jako jako dobru frendicu...Ona mi je kao sestra...
Volim je, poštujem... Nisam je vidila tjedan dana jer je ona
u kazni, ali dopisivali smo se priko msn-a...Ona mi je rekla da
joj falim, da joj fale naši razgovori...I meni su i to sam joj rekla.
I rekla mi je da dok ima mene da se ne osjeća sama među ljudima,
da sam ja osoba koja zna sve o njoj, kojoj sve govori...
Drago mi je znat da imam takvu prijateljicu...Sve je to lipo i sve...
I ona je meni najbolja prijateljica...Ja prvi put mogu od svih prijateljica
izdvojiti jednu koja mi je najbolja...I sve je to lipo... Ali osjećam kao
da nikad nisam imala najbolju prijateljicu... Ali baš najbolju...
Ne da osjećam ja je nikad nisam imala... I o tome sam tek nedavno
počela razmišljat... Uvik dosad sam ja imala osobu kojoj sam govorila
tajne, djelila probleme... Ali uvik mi je nešto falilo... Znam biti vrlo zatvorena
osoba... Mislim ja takva i jesam... S ovom frendicom sam se
malo promijenila, na bolje... I drago mi je šta mi je frendica...
Al ne znam kako bi vam rekla... Ja nemam niti sam ikada imala
osobu kojoj ću kada me nešto važno muči reć to... Nikad nisam
imala osobu kojoj ću kad me pita kako sam reć iskreno kako sam...
Ja sam uvik dobro... Za svakoga... Držim u sebi
sve, a onda jednog trenutka shvatim da više ne mogu...
Skupim svu bol u sebi i boli puno, al opet držim za sebe...
Je li to možda zato šta nemam dovoljno povjerenja u nekoga...
Vjerovatno je... Trenutno mi nije lako... I trenutno ne znam
sta mi je... Imam problema, a držim ih u sebi... Al ne znam
koliko su ti problemi veliki... al bole...!!
POZZZ
Ej ljudi!!!!
SRETAN BOŽIĆ SVIMA
Ne znam je li vam dosadilo to šta ja u skoro svakom postu pišem o ljubavi.
U ovom ne bi htjela pisati o ljubavi ali ne znam o čemu bi pisala.
O ljubavi mi je nekako najljepše pisati. Ne znam zašto. Možda zato šta
volim ljubav. Stvarno ne znam. Kada pišem o ljubavi osječam se savršeno,
upotpunjeno. Ljubav i prijateljstvo su mi jedine teme o kojima volim
pisati...
- Danas ću opet o ljubavi... ali o prvoj ljubavi...
Prva ljubav je nešto što ćemo pamtiti cijeli naš život.
Ona je nekako najljepša i najslađa... ali ne svima...
Ja sam uživala u svojoj prvoj ljubavi ali ne onoliko koliko
sam željela. Učinila sam jednu pogrešku koja za mene nije
niti malo dobra. To zna samo jedna osoba. I ta mi je osba rekla
da to nisam napravila da bi vjerovatno sve bilo drukčije.
U početku se nisam slagala sa tim, ali sam s vremenom počela
razmišljati o tome i onda sam i ja shvatila da bi sve bilo
drukčije da to nisam napravila. Ali vrijeme se ne može vratiti, a i nisam
sigurna da kad bi se moglo vratiti da bi drukčije postupila.
Ali je ta pogreška nestala. I ne mogu reć da sam sasvim uživala
u toj prvoj ljubavi. Možda bi sve bilo jednostavnije da sam bila
skroz zaljubljena u tu osobu. I jednog dana bila sam sa frendicom
i pričale smo o toj mojoj prvoj ljubavi. I tek tada sam zaključila da
ja nikad nisam bila skroz zalj u njega. Bili smo nekoliko puzta skupa.
I zadnji put kad smo prekinili mene je to jako zabolilo. Patila sam dosta.
A ni sama ne znam zašto. Tada mi se sve činilo crno. Kada malo
bolje razmislim patila sam bezveze. Da sam to bar prije bila
zaključila. Ja sam patila zato šta sam ga volila, al' nisam ga volila
toliko da bi tribala patit za njim. A ja sam opet patila. Ali nema veze. Nakon
dugo vrimena ja sam svatila da nije on vridan mene, mojih suza niti ičega.
Ali nikada neću zažalit za tim što sam bila s njim. Jer bilo je lipo dok je trajalo. Ne baš uvik, al bilo je lipo. Eto ja sam svatila da nije on jedini, da ima i
drugih, boljih od njega. Ja sam u njemu vidila dobrotu, kao i u svima
drugima. Drugi su svi govorili da je lip. Al on meni iskreno nije bia tolko lip.
Na trenutke mi se činija lip, al na trenutke ne. Al ja ne gledam na lipotu, nego na dobrotu.
"Ne volim te što si ljep, jer ljepota oči vara, volim te što si dobar, a dobrota ljubav stvara"- toga se držim uvik!!!!
- Eto to je sve...
Pozzzzz
Ej ljudi.
Danas ću opet o ljubavi!!!! (heheh)
Ono sta sam pisala u prošlom postu kako ne znam kako mu prići i bla bla.
Bila sam dosta tužna i iz dana u dan sam se osječala sve gore.
Jednog dana(bila je srida) bila sam sa svojim društvom vanka.
Bila je neka priredba u domu lai mi to nismo gledali nego smo
šetali, zezali se... Bilo je sve ok. Kada je ta predstava završila
nas nekoliko prija otišle smo isprid vrtića. Podjelile smo se. Dvije su bile
na vrtuljku, dvi na ljuljama, dvi su šetale okolo, a ja sam bila sama.
I tog trena kada sam ostala sama znala sam da neće ići na dobro.
Bila sam im tako blizu, ali ipak tako daleko.
Milsil su mi odlutale ka njemu. Slušala sam neke tužne pjesme.
I onda su me moje frendice zvale da dođen s njima da ne budem sama.
One su primjetile da nisam dobro i ja sam zaplakala. Tako gorke sam suze
lila... žalila sam... svi su me tješili, a zapravo niko nije rekao neke riječi
koje bi me ohrabrile. U tom sam trenu htjela bit sama...
Sutradan sam bila u školi i bila sam isto tužna. Ali taj četvrtak navečer kao
da me obasjalo neko svjetlo koje mi je reklo da moram nešto poduzeti.
I ja sam smišljala što bi mogla poduzeti. I ujutro kad sam se probudila mislila
sam da neću to moći, da neću imati hrabrosti. Ali poslje drugog sata otišla sam
u njegov razred i pitala ga mogu li pričat sa njim iza sata. Priko odmora smo pričali.
Bila sam sretna. Pita me za poć priko odmora. Tada sam bila ispunjena. Je li to možda ljubav?
Neki kažu da je ljubav kada te osoba koju voliš upotpunjava.
Bila sam presretna. On je moj najlipši dar za Božić!!!!! :-)
Često sam se pitala što je to ljubav?? Mislim da sam to tek sada svatila
što je za mene ljubav. Ne bih to mogla baš opisat riječima.
Ali sve što ja trenutno znam je to da sam ludo i sretno zaljubljena.
I da nikada baš nikada nisam bila ovako zaljubljena i da nikoga nisam
ovako voljela. Mislim da je istina ono da nada umire posljednja i da se neke stvari događaju
onda kada se najmanje nadamo. Mislim da je ovo nešto najljepše šta mi se
moglo dogodit u životu. Ovaj put istinski i previše volim.
I ostaje još samo jedna neispunjena želja koja se ne može ispuniti
prije Božića, a nadam se da hoće. Nadam se da će za Božić bit kraj mene!!!!
Eto to je sve
Pozzzzzzzzzzzzz
Ej ljudi!!!
Drago mi je šta čitate post...
a broj komentara mi nije toliko važan....
inače pisat ću samo kada imam temu...
a danas ću malo o ljubavi...
Hm... Ima jedan dečko i zaljubljena sam u njega. Totalno sam luda
za njim... To zna dosta ljudi... I neke moje prijateljice
su pričale sa njim... i on je njima reka da mu se sviđan...
ali da ne zna kako će me pitat... On vam je malo
sramežljiv(malo više).... Ja bi tila popričat s njin...
Ali problem je u tome sta je mene strah... Inače se ne bojim
skoro ničega... a sad ne znam zašto se bojim ovoga...
Danas smo tribali pričat... al on nije moga.... i reka je da
će me sutra pitat... ali to je reka odavno... I ja sad ne znam
sta bi napravila... Ne znam kako bi mu prišla... ni kako bi pričala
s njim...
Ali ja njega volim!!!!
Nikada prije nikoga nisam ovako voljela... volim ga
više nego što sam voljela svog bivšega...
a volila san ga punooo.... ali ovaj mali je poseban...
u sebi ima nešto za mene jako posebno iako to mnogi ne vide...
ali meni je važno da ja to primječujem.... a i lip je...
ali lipota mi nikad nije bila važna...
Ako mi možete predložit šta da napravin...
kako da mu priđem...
Želila bi s njim popričat prije nego završi nastava...
Help!!!!!
Prijateljstvo???
Često se pitam što je prijateljstvo??
Koja je svrha prijateljstva??
Zašto nam trebaju prijatelji??
Vjerujem li dovoljno svojim prijateljima?
Za mene je prijateljstvo nešto najljepše. Prijateljstvo je dar od Boga.
Za prijateljstvo se treba boriti. Lijepo je pored sebe imati osobu
koja će znati sve tvoje tajne, misli i osjećaje, S kojom ćeš moći dijeliti sve.
Koju ćeš volit više od drugih prijatelja. Pravi prijatelji su posebni.
U životu nekada misliš da imaš više najboljih prijatelja, ali pravih se prijatelja ne
može imati više, Pravi prijatelj je samo jedan. Ja imam jednu baš najbolju
prijateljicu. Njoj kažem sve, sa njom djelim svoje tajne, misli i osjećaje,
Ona je uz mene kad god mi treba pomoć. I baš zato šta je posbena, što je
uvijek tu i što je volim više od drugih ona je moja najbolja prijateljica. A najbolji
prijatelji su nešto najljepše što je Bog mogao dati čovjeku. Svrha prijateljstva nije u
tome da izlazimo s prijateljima, idemo s njima u školu. Svrha prijateljstva je kada si
uvijek uz prijatelja, kada ga voliš zbog njegovih mana. U životu nam prijatelji trebaju
da imamo nekoga kada nam je teško, da možemo nekome govoriti
sve. Često se pitam koliko vjerujem svojim prijateljima?
Najboljoj prijateljici u potpunosti vjerujem... a ostalima...
teško je to pitanje, Vjerujem ja i ostalima, ali puno manje nego
najboljoj prijateljici. Ja puno vjerujem ljudima i baš
zbog toga se nekada razočaram. Nekada me prijatelji koji
su mi bili najbolji bace na dno, ali uvijek je tu jedna osoba koja
će me podići, osoba koja će mi vratit osmijeh na lice, koja će me
oraspoložit. Bez prijatelja je život drugačiji, tužniji.
Puno volim svoje prijateljice i prijatelje, a posebno svoju malu
posebnu frendicu!!
Ništa što rečem i poželim nije dovoljno. Možda jedno veliko HVALA što si uvije tu
kad te trebam, hvala ti jer si najbolja prijateljica, hvala dragom Bogu
što sam te upoznala, hvala tvojim roditeljima što postojiš. Želim da ti se ostvare
sve želje, pa i one najskormnije, da uvijek budeš okružena pravim prijateljima
i znaj da te volim.
